Kako je nastala kućica na Drini i šta simboliše?

Kada pomislite na planinu Taru, Drinu, Bajinu Baštu jedna od prvih asocijacija je i čuvena kućica na Drini o čijoj se istoriji malo zna, ali je jasno da opstaje u neverovatnim uslovima.

Podignuta na stenama, deluje da ima slab oslonac, ispod protiče gotovo divlja Drina, a čitav predeo ima oštre zime i vetrovit je – sve pravi neprijatelji moderne gradnje, a ona, iako tek malo bolja od brvnare, odoleva. Zbog toga je i toliko neverovatna.

Postala je čuvena i u svetu i simboliše upornost ljudi da ostave svoj pečat poštujući sve prirodne zakone.

Pročitaj i: Šta videti na Tari 

Šta još pogledati u Prirodnom rezervatu „Crveni potok“?

Tepih livada se nalazi u sredini rezervata i čini deo prirodnih bogatstava ove regije. 

Ime je nastalo po potoku koji protiče kroz rezervat i prelazi preko crvene gline pa ima ovu specifičnu boju. To je samo jedna od informacija koju poseduje ovo područje, a svi ljubitelji imaju table koje detaljno objašnjavaju vrste koje ovde rastu i žive. 

Čuva ostatke brojnih biljnih vrsta pa naučnici imaju mogućnost da otkriju koliko se priroda menjala i kako će se menjati.

Ova „Srpska prašuma“ se nalazi na 23 hektara i zakonom je zaštićena kao prirodni rezervat prve kategorije. Kao takav je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta, a turisti se mogu kretati samo obeleženim stazama tako da ne ugroze područje.

Jedno je od najposećenijih mesta na Tari i koliko je lepo „za oko“, toliko prija plućima puni krvotok kiseonikom.

Tepih livada predstavlja jedno od čuda prirode, nastalo pre nekoliko milenijuma i zbog toga je vredan deo prirodnog blaga Srbije. Posetioci iz celog sveta dolaze da se dive lepotama Tare, njene vidikovce, šume, biljne i životinjske vrste. 

Rezervat „Crveni potok“ se nalazi u samom središtu Nacionalnog parka i da se prošeta ovakvim područjem, udahne punim plućima i vidi i tepih livada koja je nastala usled kombinacije prirodnih okolnosti koje je i u svetu teško sresti.

Kućica na Drini – od prve gradnje pa do danas

Priču započinjemo legendom da je kućica na Drini izgrađena na steni koju je Marko Kraljević bacio u vodu i tako premostio Drinu za njegovo konja Šarca. Ispredale su se svakakve priče pa je sama lokacija za gradnju bila već interesantna, neki su tražili otiske Šarčevih kopita, neki vile, ali su ljudi itekako znali za ovaj kameni deo na sredini toka.

Priča dalje kaže da je 1968. grupa momaka dobila ideju da se od dasaka napravi kućica na steni jer su želeli mesto za odmor i predah od jakog sunca. Milija Mandić Gljiva im od dasaka gradi prvu brvnaru koju nekoliko meseci odnosi nepredvidiva Drina.

1969. se gradi nova kućica na Drini, uz saradnju više ljudi i bolje materijale, ali Drina s ’vremena na vreme pokazuje svoju ćud pa je povremeno rušena i građena iznova sve do 1999.godne.

Tada je možda i prepoznato da je ovo istorijsko blago i obeležje jednog kraja kojem treba posvetiti pažnju pa je obnova čekala do 2005. kada su prvo izlivene betonske grede kao osnova za stabilnost kućice, ali i ona se ruši poplavom 2010.

Samo godinu dana kasnije, 2011. godine se gradi današnja varijanta koja je odolela poplavama 2012. i stoji i dalje, pokazujući dosetljivost ljudi da u nemogućim uslovima ostave svoje zamisli.

Pročitaj i: Kakve lepote krije Perućačko jezero?

Kako su prvi graditelji uspeli da podignu prvu kuću na Drini?

Davnih 60-tih građevinarstvo nije imalo iste mogućnosti kao naše danas, a uz to treba imati na umu da je kućicu gradilo nekoliko entuzijasta koji nisu imali mašine i sisteme za komplikovanu gradnju kao što to imaju građevinske firme.

Oni su materijal prevozili čamcima, a kada je Drina bila isuviše jaka onda su daske spuštali na toku iznad kućice i rekom spuštali do mesta gradnje.

Upravo je to ono što kućica na Drini simboliše – ljudsku dosetljivost i upornost, da se i u najneverovatnijim situacijama pronađe rešenje i da se nikad ne odustaje.

Danas je jedna od 16 najčudnijih kuća na svetu, a časopis „Nacionalna geografija“ je posvetila nekoliko izdanja upravo ovom objektu što je učinilo da i „Daily Mail“ piše o nama hvaleći nas kroz ovo arhitektonsko čudo.

Nekada su najčudnije stvari odlike jednog naroda. Kroz istoriju kućice na Drini se priča i istorija o jedinstvu, zajedništvu, simbolu oko koga se svi okupljaju i kako ljudi mogu da opstanu, a da ne menjaju prirodne tokove, u ovom slučaju Drinu, reku koja ima svoju ćud i svi joj se dive.

Srodni tekstovi:

Mesta koja morate posetiti u Beogradu

Pored toga što je Beograd omiljen među svojim stanovnicima, srpska prestonica je poželjna turistička...

Detaljnije

Oprema za bebe bez koje ne treba kretati na putovanje

Putovanje sa bebom je jedinstveno iskustvo koje uz pravilnu pripremu neće biti naporno ni roditeljim...

Detaljnije

Drvengrad – kada odlična ideja jednog čoveka proslavi celu Srbiju!

Da li ima neko ko nije čuo za Drvengrad na Mećavniku?! Naravno da ne zato što je ovo i etno-sel...

Detaljnije

Savršeno se opustite na odmoru dok vaš pametni dom brine o svemu

U savremenom svetu gde tehnologija napreduje neverovatnom brzinom, sve više ljudi koristi pam...

Detaljnije